CENTAiR

Šta su PM čestice?

Često čitamo da prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije veliki broj ljudi u Srbiji umre od bolesti izazvanih lošim kvalitetom vazduha, a kao glavni krivac označane su PM10 čestice- suspendovane čestice- Particulate matter, poznate kao nevidljive ubice iz vazduha. Šta zapravo predstavljaju i šta su te čestite i možemo li se ikako zaštititi? Te čestice su zapravo sastavni deo prašine i manje su od 10 mikrometara i predstavljaju smešu dima, čađi i kiseline, uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a nastaje kao posledica kombinovanog uticaja grejanja, saobraćaja i industrije. Mi ovde govorimo o česticama veličine 10 mikrona a u prirodi su prisutne i one manje, od 4, 2.5 pa i 1 mikron. Poređenja radi, debljina dlake ljudske kose je 50-70 mikrona. Kad udisanjem stigne u pluća, PM10 čestice deponuju se u najdubljim delovima tog organa i, kako upozoravaju lekari, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike. U slučaju udisanja PM10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz. Te PM10 čestice, kako pokazuju dnevna, iz sata u sat, merenja kvaliteta ambijentalnog, dakle vazduha koji udišemo, najzastupljeniji su zagađivač vazduha u Srbiji i regionu. Dozvoljena vrednost PM10 čestica u vazduhu iznosi 50 mikrograma po kubnom metru, što je maksimalna vrednost koju Svetska zdravstvena organizacija smatra bezbednom za zdravlje, a ta vrednost, opet prema relevantnim podacima zvaničnih i referentnih merenja, u gradovima gde živimo i koji nas okružuju, biva premašena 3 i više puta. PM10 jeste prašina manja od 10 mikrometara i Uz te PM10 uvek idu i PM 2.5 čestice koje još lakše dospevaju u organizam jer su sitnije, i upravo one sa sobom nose teške metele, opasnije su jer direktno ulaze u alveole. Ulaze u krvotok bez mehaničkog zadržavanja upravo zbog svoje dimenzije, sitnije su. Za njih se “kače” drugi polutanti poput teških metala. Pojednostavljeno, PM10 i PM2.5 su neodvojive ili oko dve trećine tih sitnijih čestica zarapravo se nalazi u PM10. Kroz njih, tako, u naš organizam unosimo sve najgore industrijske otrove. Što se tiče uzroka prekomerno zagađenog vazduha, to je industrija i saobraćaj, način grejanje i industrija Rešenje problema prekomernog zagađenja zahteva multidisciplinarni pristup, za početak sa saobraćajem, ali po onome šta je potrebno promeniti, rešenje nije na vidiku. Treba se fokusirati na saobraćaj i vozila na dizel pogon, koja ispuštaju ugljen dioksid, ugljen monoksid, azot monoksid, azot dioksid, koji u reakciji sa vlažnim vazduhom daju kiseline i jedan su od uzroka takozvanih „kiselih kiša”. Posebna pažnja se mora obratiti na starost automobila i njihovu potrošnju i sagorevanje goriva. Ako bi zagađenje česticama PM10 smanjili za 10 mikrograma po metru kubnom, broj smrtnih slučajeva bi se prepolovio. Što se tiče grejanja, rešenje za lokalne toplane bilo bi, koje koriste ugalj ili mazut, prelazak na gas ili biomasu. Osim ekološkog, imali bi i ekonomski efekat, jer bi kotlovi na biomasu smanjili osnovnu cenu grejanja i daljinsko grejanje učinili pristupačnijim za građane. Tamo gde nije moguće priključe na daljinski sistem, treba razmisliti o subvencionisanju zamene individualnih ložišta na ugalj za manje štetne energente. U Valjevu, gradu najviše pogođenom PM10 česticama centralno grejanje koristi tek petina stanovnika, a grad kome na ruku ne ide ni njegov geografski položaj u kotlini, posebno ugrožava oko 30.000 individualnih ložišta koja koriste drvo i ugalj lošeg kvaliteta. Uz to u Valjevu se vozi, prema proceni, oko 40.000 automobila.